Sve smo bliže automobilima kojima neće biti potreban vozač da stignu do željene destinacije

DRUMSKI saobraćaj je najsmasovniji vid transporta ljudi i dobara na svetu. Bez vozila savremeno čovečanstvo bi bilo nezamislivo, ali sada je već jasno da ova prevozna sredstva bez vozača više nisu daleka budućnost.

Najvažnija stvar koja će se desiti svakako je smanjenje broja udesa. Naime, prema podacima Ujedinjenih nacija, svake godine 1,25 miliona ljudi pogine u saobraćajnim nesrećama širom planete. U Srbiji oko 400 ljudi tragično plati svoje ili tuđe greške za volanom.

Istraživanja pokazuju da se čak 90 odsto svih saobraćajnih nesreća mogu pripisati ljudskim greškama. I tu više nema dileme. Čovek je najslabija karika u saobraćaju i opravdanost ogromnih ulaganja u autonomne sisteme za vožnju više nije upitna. Tako je, na primer, istraživanje nesreća od strane kompanije "Boš", koja proizvodi sisteme za autonomnu vožnju i asistenciju vozaču, pokazalo da bi se povećanjem autonomnosti vožnje stopa nesreća mogla smanjiti za trećinu samo u Nemačkoj.

Više od 2.800 inženjera ove kompanije radi na daljem razvoju sistema asistencije vozača, pa tako i na razvoju autonomne vožnje i parkiranja. Autonomna vožnja čini puteve sigurnijim, ali bi se zahvaljujući usluzi autonomnog parkiranja ista površina mogla iskoristiti za parkiranje do 20 odsto više vozila.

Temelji autonomne vožnje postavljeni su 1. oktobra 1986. godine pokretanjem istraživačkog projekta "Prometheus" (Program za najveću efikasnost i sigurnost bez presedana u evropskom saobraćaju). Trenutno je "Boš" prvi svetski dobavljač u automobilskoj industriji koji ispituje autonomnu vožnju na javnim putevima.

Inženjeri kompanije voze test vozila na nemačkom auto-putu A81 i američkom auto-putu I280 od početka 2011, kao i na auto-putu Metropolitan Inter-CityExpressway u japanskoj prefekturi Kanagava od početka 2016. godine. Samo za pretvaranje automobila "tesla model S" u ispitno vozilo kompanije "Boš" bilo je potrebno 1.400 radnih sati, 1.300 metara kabla, 400 vezica za kablove i 50 novih komponenti.

Do sada je, između ostalog, ustanovljeno i da autonomna vožnja štedi vozačevo vreme i novac, a istraživanja u SAD pokazuju da primena strategija za oprezniju vožnju na auto-putu može da rezultira uštedama goriva do 39 odsto. Autonomna vožnja poboljšava i protok vozila, jer omogućava prolazak do 80 odsto više vozila kroz raskrsnice sa svetlosnom signalizacijom u istom vremenskom periodu.

Potpuno autonomnom vožnjom u SAD, Kini i Nemačkoj, u projektovanoj 2025. godini, moglo bi se uštedeti do 400.000 metričkih tona CO2 godišnje.

ZARAĐENA PRVA MILIJARDA

KOLIKO brzo svet ide ka autonomnoj vožnji pokazuje i činjenica da je prihod kompanije "Boš" od prodaje sistema asistencije vozača premašio milijardu evra u 2016. godini. Kao ključna godina navodi se 2025. Naime, tada će i evropsko zakonodavstvo biti usklađeno sa modernim trendovima i dozvoliće kretanje automobila bez vozača na svojim drumovima.

Izvor: novosti.rs